Bolesti gornjih disajnih puteva




Alergijski rinitis


Alergijski rinitis definisan je kao simptomatski poremećaj nosne sluznice koji se javlja nakon dodira sa alergenima iz okoline, pri čemu nastaje upalna reakcija. Uglavnom je sezonskog karaktera i može biti izazvan od polena trave, cveća i drveća. U ređim situacijama javlja se kod osoba koje su alergične na antigene iz kućne prašine, jake mirise, gljivične spore i druge fizičke i hemijske iritante. Posledice se ogledaju u iznenadnim i čestim nastupima kijanja, pojave vodenog sekreta, upale, suzenja i svraba očiju. Najčešće se javlja od druge godine života, a učestaliji je tokom godina školskog uzrasta. Često postoji i nasledni faktor. Ako je jedan roditelj alergičar, dete ima 25% šansi da oboli od alergijskog rinitisa, dok se šanse povećavaju na 80% ako oba roditelja pate od alergija. 

Ono što je bitno napomenuti je da alergijski rinitis često predstavlja povećani rizik dobijanja astme. Prema podacima svetske zdarvstvene organizacije 25-50% obolelih od alergijskog rinitisa dobije astmu, a čak 90% astmatičara ima alergijski rinitis. Dakle, osobe sa alergijskim rinitisom čak trostruko više oboljevaju od astme od osoba koje ga nemaju.

Pravovremenom haloterapijom (neposredno pred moguće izlaganje iritantima iz okoline) mogu se bitno ublažiti simptomi nadolazeće alergije, bilo da se radi o učestalom kijanju, obilnom curenju iz nosa ili svrabu u očima.



Sinuzitis


Sinuzitis najčešće nastaje kao bakterijska komplikacija prethodne virusne infekcije gornjeg dela disajnog aparata, a posebno podsticajni su:


- alergijski rinitis,
- polipi u nosu i sinusima,
- devijacija sinusne pregrade,
- strana tela,
- posledice povrede hirurških zahvata na sinusima ili usnoj šupljini.

Sinuzitis nastaje kada sekret iz nosne šupljine, kroz male otvore koji je vežu sa sinusima, lako uđe u njih. Ako tamo zaostane zbog začepljenja tih otvora, u sekretu se razvijaju  zarazni mikrobi i dolazi do infekcije i akutnog zapaljenja sinusa. 

Najčešće se manifestuje otežanom prohodnošću nosa, disanjem otvorenim ustima, gnojavim sekretom iz nosa, glavoboljom i bolovima u korenu nosa, jagodicama lica i čela.

Svi ovi simptomi karakterisktika su akutnog sinuzitisa, koji se lako leči haloterapijom bez uzimanja antibiotika. Problem nastaje ako akutno stanje potraje duže od 2-3 meseca kada može doći do oštećenja sluznice koje vodi u hronični sinuzitis, koji može izazvati brojne komplikacije. Znači, svaku upalu gornjeg dela disajnog aparata koje traje duže od 7 dana treba uzeti ozbiljno i krenuti u proces lečenja. Najbolja prevencija hroničnog sinuzitisa je pravovremeno i pravilno lečenje akutne upale sinusa. 


Haloterapija je veoma efikasna kod uništavanja bakterija u sekretu i smanjenju viskoznosti, odnosno razblaživanju istog i odvajanju od same sluznice. Prohodnost sinusnih otvora, drenaža sekreta i uništavanje bakterija glavne su posledice izloženosti haloterapiji. Naglasak je i na prevenciju sa ciljem podizanja otpornosti respiratorne funkcije sluznice prema infekciji.


Laringitis


Laringitis je akutna bolest larinksa (tzv. zvučne kutije) koja može nastati zbog nagle promene temperature, sastava udahnutog vazduha, a može biti i posledica prehlade. Dakle, vazduh prolazeći kroz nosne šupljine bude zagrejan i u velikoj meri oslobođen od raznih nečistoća što je osnov stabilne funkcije larinksa. Kada je onemogućeno disanje kroz nos šanse za pojavu laringitisa znatno se uvećavaju, jer vazduh iz spoljašnje sredine, sa svim svojim sastavom i spoljnom temperaturom, dolazi do larinksa što može izazvati upalu. Upala dovodi do promuklosti, osećaja suvoće ili pečenja u dubini grla, pojave suvog kašlja karakterističnog zvuka.


Najčešće se javlja kod osoba sa oslabljenim imunitetom i starijih osoba, kada se dešava da sluznica, sadržana od mreže sitnih žila, erodira i pojavi se krvarenje. Tada se upalni proces komplikuje i širi na donje disajne organe, što dovodi do ozbiljnijeg načina lečenja.



Akutni laringitis, koji se zanemaruje može postati hroničan, što se često dešava kod osoba sa učestalim prehladama ili upalom sinusa, kod osoba koje glas nekontrolisano koriste ( pevači, govornici, teški pušači i sl.). Dešava se da glas gubi visoke tonove i sve više slabi. 

Najčešće se savetuje:

- prestanak pušenja,
- prestanak izlaganju prašini ili drugim iritantima,
- vokalna redukcija (ako postoji prenaprezanje glasa),
- obavezno tretiranje infektivnih žarišta nosa i sinusa.

Blagovremeno tretiranje gornjih disajnih puteva haloterapijom svodi na minimum upalne procese u nosu i sinusu, što je preduslov za prirodnu zaštitu larinksa. Kada već dođe do pojave laringitisa, pozitivna dejstva slane terapije ogledaju se u eliminisanju bakterijskih uzročnika upale i smanjenju upalnih procesa na larinksu, te obnavljanju površinskog sastava sluznice i vraćanju glasa ustaljene boje.



Tonzilitis


Tonzilitis, ili poznatije kao zapaljenje krajnika, veoma je česta infekcija kod dece uzrasta između 3 i 7 godina, mada se javlja i kod odraslih. Krajnici su izgrađeni od limfnih tkiva, koja stvaraju antitela koja štite gornje disajne puteve od infekcija, mada su nažalost, oni i najčešće podložni infekcijama. Zapaljenje krajnika mogu izazvati bakterije i virusi, a najčešće se prenosi kao kapljična infekcija (kijanjem i kašljanjem). Virusna zapaljenja manje su opasna i prolaze bez upotrebe lekova, dok je bakterijska infekcija ozbiljnija i lekari često prepisuju antibiotike kako bi je sprečili, jer je moguće dobiti i upalu koja može zahvatiti bubrege, zglobove, nervni sastav i kožu.

Zapaljenje je praćeno povišenom telesnom temperaturom, glavoboljom, otežanim gutanjem, bolovima u zglobovima, mišićima i opštom malaksalošću.

Ukoliko se ne leči, između krajnika i okolnih mekih tkiva može doći do nakupljanja gnoja (apscesa), što može uzrokovati da se prostor između nepca i korena jezika smanji i dovede do otežanog disanja ili hrkanja u snu. Dešava se i da treći krajnik, usled oticanja, zatvori sekretom šupljine, koje vode od nosa do ušiju (Eustahijevu tubu), i prouzrokuje infekciju srednjeg uva. 

Poslednjih godina lečenje krajnika se izmenilo. Naglasak više nije na hirurškom otklanjanju, što je i dalje opravdano u određenim slučajevima, već na prevenciji i jačanju organizma u borbi sa izazivačima infekcije.

Haloterapija uništava štetne bakterije, koje se mogu zadržati na krajnicima, oblaže površinski sloj i povećava otpornost tkiva na infekciju. 

Kod svih alergijskih i drugih uzročnika bolesti gornjih disajnih puteva važno je raditi na prevenciji i jačanju imuniteta organizma. Trebalo bi podići svest o pravilu «bolje sprečiti nego lečiti», koje ovde ima svoj puni značaj.


Otitis media


Akutna upala srednjeg uva (otitis media) česta je u dečijem uzrastu. Čak 80% dece imalo je bar jednu akutnu upalu uva do svoje treće godine života. Kod dece je ova pojava učestala zbog specifičnih anatomskih struktura (kraća Eustahijeva tuba), nezrelosti imunološkog sistema ili uvećanja trećeg krajnika. 

Akutna upala uva može biti virusna ili bakterijska, a praćena je sekretom, koji ispunjava šupljinu srednjeg uva. Uglavnom se javlja u sklopu respiratornih infekcija gornjeg respiratornog trakta (nosa i grla), jer upala prodire kroz Eustahijevu tubu gde stvara upalni proces iste, srednjeg uva ili mastoidne celule (šupljine kosti iza uva).

Najčešći simptomi su:

- bol u uvu,
- povišena temperatura,
- infekcija nosa ili grla,
- malaksalost i uznemirenost.

Kod virusne infekcije lečenje se svodi na snižavanje temperature i ublažavanje bola bez upotrebe antibiotika. Terapija podrazumeva i ispiranje nosa i ždrela fiziološkim rastvorom ili sprejevima morske soli, a za potpunu dezinfekciju gornjih disajnih puteva najpogodnija je haloterapija. Čestice soli oblažu površine koje izazivaju infekciju, smanjuju upalu i dezinfikuju sluznicu. 
Neprimerena upotreba antibiotika kod virusnih upala povezana je sa brojnim nus pojavama – osip, mučnina, povraćanje, dijareja, kao i stvaranje rezistencije na antibiotike. 

Bakterijska infekcija leči se odgovarajućim antibioticima. 

Ukoliko dođe do izlivanja sekreta iz uva (perforacija bubne opne), bol obično prestaje, ali dolazi do komunikacije spoljašnje sredine i šupljine srednjeg uva, tako da može doći do dodatne komplikacije. Ponekad može biti upaljena cela ušna školjka (mastoidna kost ispunjena je gnojnim sadržajem – apsces) zbog proširenog otoka. Ako dođe do ovih komplikacija obavezno se javiti lekaru.

Haloterapija deluje preventivno i onemogućuje da upalni procesi nosa i ždrela dovedu do infekcije uva, smanjuje upotrebu antibiotika i utiče na povećanje otpornosti gornjih disajnih puteva.
kontakt:
011/3376-829
060/5151-265
adresa:
Knez Danilova 22,
Beograd
 
VREME I DATUM
VREMENSKA PROGNOZA